О књизи: година / Из предговора преводиоца Валентина Тараса: Представа „Тутеишја“ ... вапи против књишког руског језика, који га потпуно убија „Белорускост” замагљује ако не уклања један од његових главних мотива: страствену афирмацију белоруског националног идентитета, оригиналност националне културе, белоруски језик „тутејши”. На крају крајева, главни лик драме, Микита Зносак, подвргнут је подсмеху, бичеван од Купале због духовне издаје свог родног народа, целог белоруског народа, због чињенице да се одриче „Тутеишија“ и представља се као „истински руски.” А при превођењу драме требало је за Микити пронаћи језик који би истакао његову отпадничку. Стога сам га обдарио језиком пуним белорузизама, прилагођеним белоруским фразама, језиком којим, нажалост, сада говоре многи Белоруси, посебно у градовима - не на руском, не на белоруском, већ на „Комаровски“, који је у потпуности преведен. оправдано, чини ми се, пошто се представа дешава у Минску. Али пошто је Микита био бивши чиновник, мотајући се у канцеларији руског гувернера, међу царским чиновницима русификације, он је ипак постао мало вешт у руском – стога су многе његове фразе и фразе прилично „истински руски“. Лик који се супротставља Микити, белоруска учитељица Јанка Здолник, говори руски боље од њега у комуникацији са Микитом, што се, опет у вези са преводом, оправдава Јанкиним образовањем – белоруски интелектуалац, не може а да не зна руски. Али он прича белоруски са људима из свог родног села. Наравно, говоре и белоруски: нисам преводио говор чисто народних ликова, већ сам себи дозволио да поједине речи, које би руском читаоцу вероватно биле неразумљиве, заменим синонимима који су разумљиви и без превода. Тамо где таква замена није могућа, дају се фусноте са објашњењима. Драма Јанка Купале написана је 1922. године, превод Валентина Тараса објављен је у часопису Неман» № 7, 1989.